Učenje › Oblast 03 · Osnovna tehnika

Disanje i puls

Svaki udah pomera grudni koš, a grudni koš pomera rame, ruku i pištolj. Kada onda, usred svog tog pokreta, treba da opali hitac?

Prvo razmisli: U kom trenutku disanja treba da opali hitac?

  • Na vrhu punog udaha, sa punim plućima
  • U prirodnoj pauzi pošto izdahneš deo vazduha
  • Dok polako udišeš i izdišeš
  • Pošto istisneš sav vazduh do kraja

Jedan udah, jedan hitac

Disanje za hitac je kratak niz koraka koji se može ponoviti. Radiš ga pri svakom hicu, pa postaje deo tvoje rutine.

  • Uradi 2–3 spora, duboka udaha sa spuštenim pištoljem. Polako, bez forsiranja: nemoj da hiperventiliraš.
  • Udahni dok podižeš pištolj malo iznad mete.
  • Izdahni deo vazduha (otprilike ¼ do ½) dok se nišani spuštaju i smiruju u zoni nišanjenja.
  • Nišani i okini u prirodnoj pauzi.
  • Isprati hitac, zatim izdahni i spusti pištolj.
Jedan ciklus hica. Osenčeni pojas je prirodna pauza: jedino vreme kada hitac treba da opali. Menjaj obrazac rada srca iskusnog strelca i početnika.

Između hitaca nastavi da udišeš svesno i duboko, sve do kraja svih 60 hitaca.

Pauza ima granicu

Pauza nije takmičenje. Zadržavanje daha oko 8–10 sekundi je praktična granica, a oči prve trpe kada kiseonik počne da opada. Ako hitac do tada nije opalio, spusti pištolj, udahni i počni ciklus ponovo. Više o tome u lekciji Dominantno oko i fokus.

Šta radi tvoje srce

Istraživači su beležili puls strelaca iz sekunde u sekundu u periodu pre svakog hica.

Prvo razmisli: Šta je u sekundama pre hica radilo srce iskusnih strelaca, a srce početnika nije?

  • Ubrzavalo je, dok adrenalin raste pred hitac
  • Postepeno je usporavalo, a posle hica ponovo ubrzavalo
  • Ništa: puls je u obe grupe ostao isti

Jedno starije i manje istraživanje (devet strelaca, 1987) pokazalo je da su šampioni uglavnom okidali između otkucaja srca, dok su početnici okidali u nasumičnim trenucima srčanog ciklusa.

Niko ne nišani brojeći otkucaje srca. Ove rezultate shvati kao znake mirnog, uvežbanog hica, a ne kao tehniku koju treba kopirati. Gore opisan niz disanja i ujednačena rutina su delovi koje možeš da kontrolišeš.

Beta-blokatori, lekovi koji usporavaju rad srca, zabranjeni su u streljaštvu i na takmičenju i van njega. Ako ti je neki potreban iz medicinskih razloga, moraš da podneseš zahtev za terapeutsko izuzeće (TUE). Pogledaj lekciju Osnove antidopinga.

Puls podižu i druge stvari: dehidratacija i kofein u visokim dozama. Jedno istraživanje je pokazalo da 5 mg kofeina po kg telesne mase podiže puls i smanjuje rezultat. Više u lekciji Hrana, voda, kofein i san.

Trening sporog disanja

Neki strelci treniraju uz biofidbek varijabilnosti srčane frekvencije. Ideja je da se pronađe tempo disanja pri kome se ritam srca glatko menja sa svakim udahom.

Prvo razmisli: Otprilike koliko udaha u minuti ima ovo „rezonantno“ disanje?

Mala istraživanja navode bolje rezultate i mirnije pokazatelje stresa posle treninga rezonantnog disanja. Dokazi obećavaju, ali su preliminarni. Shvati to kao eksperiment, a ne kao dokazano rešenje.

  • 2–3 spora udaha, udah dok podižeš, izdahni ¼–½ dok se smiruješ, okini u prirodnoj pauzi, izdahni posle praćenja hica.
  • Pauza traje najviše oko 8–10 s. Vid popušta prvi. Tada spusti pištolj i počni ponovo.
  • Srce iskusnih strelaca usporava pre hica i vraća se posle njega. Šampioni su uglavnom okidali između otkucaja.
  • Beta-blokatori su u streljaštvu zabranjeni i na takmičenju i van njega.
  • Rezonantno disanje (~6/min) obećava, ali su dokazi još preliminarni.

← Načini nišanjenja i nišanjenje u zoni · Okidanje →